Šemso AGOVIĆ: Markan je kivan na Sonju zato što ona zamjera njegovom Šekiju (Radončiću) nekritičan odnos do Đukanovića, što je bilo vidljivo u Šekijevom intervjuu na jednoj Đukanovićevoj TV. Ali, to je bio samo povod. Markan se voli rugati zbog ruganja. Sjela ruga pokraj puta, pa se svakom ruga. A njoj? – Njoj svi, - kaže narod.

Čovjeka može zavesti dobro urađen posao toliko, da u nastupu samoljublja zaboravi šta je bio njegov cilj. Zvuči nevjerovatno – ali danas je psovanje postalo posao. Psovača se može naći na sve strane, ali najviše ih ima na svemogućem internetu. Nepismenih, polupismenih, s diplomom, duhovitih, prostačko-vulgarnih, volonterskih, profesionalnih, ukratko – svakojakih. Psuje se sve živo i neživo, sve vrijednosti i sve ličnosti.

Psovanje je do perfekcije doveo Marko Vešović, čovjek koji u tom poslu maksimalno uživa. On je psovač s diplomom. Za razliku od običnih psovača, njegovo psovanje je kompleksno i na visokopsovačkom nivou: involvirao je on u njega ruganje, ironiju, ponižavanje, brukanje i kojekakve druge metode mrčenja protivnika, koje inače ne bira – može to biti ko bilo. U njegovom zadnjem nastupu žrtva je bila novinarka Sonja Radošević, članica tima Bošnjaci.Net. U e-novinama Vešović kaže:
„I meni se desilo da zabasam na crnogorski sajt, ne pamtim kako se zvao, gdje se vodila polemika oko jedne Sonje koju je zvalo i Radošević i Rado Šević i Jadošević. Ako je Radošević, znam da je bila Avazova talibanka, a okle ona u Crnu Goru? Valjda je slala tekstove za Avaz, pa je možeš zvati vikend-talibanka, po uzoru na vikend-četnike.

Darinka bi rekla, je li ovo moj Marko?

Sonja me ne bi zanimala da nije ispljuvala Šekija Radončića zbog policajca Slobodana Pejovića koji je 1992. godine po Crnoj Gori uspješno lovio bošnjačke izbjeglice iz BiH, a iza rata dobio četiri nagrade za građansku hrabrost i humanost, čak ga je istoričar Šerbo Rastoder proglasio simbolom “čojske i sojske Crne Gore”. Kakva zemlja, takav joj i simbol. Sad će vam biti jasnije zašto, kad se sjetim te zemlje koju bi dobra žena mogla prepišati, kašto dobijam napad gušenja ovdje, u Sarajevu.

Avazova jurišnica koja sad izgibe da hapsitelja Bošnjaka odbrani od Sima Vizentala, kako zovem Šekija, pravo je čedo Crne Gore iz koje sam išćeran kad mi je otac ubijen kao ibeovac, išćeran iz naroda kao ”kopile izdajničko”, pa sam je gledao sa strane, odakle se njeno zlo bolje vidjelo, na čemu sam joj sad zahvalan.
Kad sam Šekiju ispričao o Sonji, rekao je: “Kad ufatim tu talibanku i stisnem je za jajca, oči će joj doći ko fildžani“.
A Darinka bi rekla: “E da se čeljade od jada nasmije”.“

Kad na protivniku ne može pronaći pravi predmet ruganja, dovitljivi Vešović se okači na prezime i tako ga dotuče: Rado Šević, Jadošević… I neka joj se ruga – podsmjehuju se Markanovi fanovi: baš, kakvo je to prezime Radošević!

Jedno takvo prezime bi joj Veš o vić i oprostio, ali nešto drugo ne može: Sonja, čedo Crne Gore, pisala je za Avaz! Zato on tu časnu i hrabru novinarku smjesta definira kao Avazovu talibanku. To mu je malo, pa se dopunjuje: Avazova jurišnica! On Sonju ne doživljava kao korektnu i nezavisnu novinarku; nametnute sintagme kriju u sebi muslimanski fundamentalizam i ustaštvo, kojima bi Markan da okiti Sonju.

Markan je kivan na Sonju zato što ona zamjera njegovom Šekiju (Radončiću) nekritičan odnos do Đukanovića, što je bilo vidljivo u Šekijevom intervjuu na jednoj Đukanovićevoj TV. Ali, to je bio samo povod. Markan se voli rugati zbog ruganja.
Sjela ruga pokraj puta, pa se svakom ruga. A njoj? – Njoj svi, - kaže narod.