Prođoh Bosnom kroz gradove, i ono što sam vidio, elhamdulillah.

TEŠANJ: U Tešnju, barem što se tiče moje familije, hvala Allahu uzvišenom, žive k'o begovi. Sve ono normalno što insan može poželjeti u životu oni su sebi priuštili: dobre kuće, uredna i čista kupatila, razvedena grijanja, fin namještaj, pred kućom kvalitetna auta... Okolo kuća isto tako, sređeno, uređeno, napravljeni čardaci za odmaranje, drveća posađena, voćke se presavijaju od roda, grožđa, poneko ima i plastenik, uređene bašče pune povrća. Govore mi kako je ove godine rodio paradajz, mašallah, a i sve ostalo. Suša ih je zahvatila međutim spremno su je dočekali: imaju buradi za vodu, cijevi, sisteme za navodnjavanje kap po kap i slično... U Tešnju se trude da sve bude pod kontrolom, ništa se ne prepušta slučaju.

Prošići: Haris Hojkuri i Jasmin ef. Memić

Široj javnosti je gotovo nepoznato da u Tešnju imaju slabo vode za piće. Svi su čuli za kvalitetne mineralne vode koje se izvoze širom svijeta, međutim obične vode za piće u Tešnju nemaju dovoljno, pogotovo kada je suša. I sad režim restrikcija im je ovakav: voda dođe i ima je nekih 12-16 sati, a zatim slijedi restrikcija i nema je narednih 48 sati. I sve tako, heftama, mjesecima. Međutim, narod je organizovan, kad zna da će imati vodu tad se i kupa, tad se pere veš, prave se zalihe za narednih 48 sati... i jeli iko u Bosni čuo da se ljudi iz Tešnja nešto žale, da kukaju, da se ljute, galame, napadaju... ne, nije i niti će! Oni su svoj život uskladili sa resursima kojim raspolažu i sasvim normalno žive kao da nema nikakvih problema.

Najviše me je obradovalo što ljudi znaju za Boga i nije im serdžada mrska. Na namaz ide i staro i mlado. Međuljudski odnosi su prijatni i na zavidnom nivou. Solidarni su. Evo ovaj mjesec udruženje Oslonac sprema se da uruči ključeve od 50-te kuće za jednu ugroženu porodicu. U kojoj još čaršiji u Bosni mještani prave kuće i dijele ih onim svojim sugrađanima koji su u potrebi? To u Tešnju rade već godinama i rekli su mi da očekuju da, ako Bog da, ovu godinu završe sa 52 predate kuće.

A derviši tešanjski imaju svoj program, tu se Allah dž.š. konstantno veliča, slavi i hvali.... Da ih Allah pomogne i podrži u tom njihovom ibadetu. Kad mi je jedan hadžija i derviš nabrojao šta sve prouči iza sabaha, pa iza ikindije, pred akšam, i kako završava dan pred spavanje kojim učenjem, ja sam se zaibretio. Toliko jedan prosječan Bošnjo musliman ne prouči za godinu koliko taj čovjek zikri i ibadeti u jednom danu. Da bude kabul insha’Allah.
Iznad Tešnja sunce sija, radujem se suncu i ja...

Generalno, cure udajite se u Tešanj, po onom što sam vidio i doživio nećete se pokajati. A i vi momci ženite se od tamo, tamo su žene vrijedne, čestite, kućanice... Što reče neki dan derviš Hasan iz Semizovca, kraj Sarajeva, taj Tešanj to je neki haman mubarek grad.

BANJA LUKA: Šeher Banja Luka se, elhamdulillah, polahko diže. Čini mi se da i tamo naš narod staje na svoje noge. Živi se skromno, ali solidno i dostojanstveno. Vidi se da se stvari popravljaju i dovode u red. Ide sporo, trend je pozitivan i ide se naprijed. Vjerski život, onako. Ko je bio musliman lani i ove je godine. Ko nije nešto i ne vidim da se tobe doziva. Omladina je bolja čini mi se. Elhamdulillah!



Sjedio sam sa Admirom Čavkom, narodnim poslanikom u entitetskoj skupštini. Fin insan. Bolje sam mu poznavao djeda rahmetli Muhameda, nego što poznajem njega. Bio je jedan od rijetkih intelektualaca koji je na samom početku devedesetih stao uz nas kad smo osnivali SDA u Vrbanji. Međutim kako je bio invalid, težak saobraćajni udes je preživio, bio nam je samo moralna i materijalna podrška. Na njegov operativni angažman iz opravdanih razloga nismo mogli računati. I evo unuk mu je sad angažovan kroz koaliciju “Domovina” i dobro zastupa interese našeg naroda. Bili su tu i ljudi iz Čelinca. Začas smo uspostavili razgovor i prisjetili se detalja od prije dvadeset i kusur godina. Kao da je vrijeme stalo, samo smo nastavili gdje smo nekad davno prekinuli. Njih se u Čelinac vratilo oko 200 duša i vidim organizuju se, povezuju, rade, trude se... Rezultati, ako Bog da, neće izostati.

Uzdignuta Ferhadija je biser. Svojom ljepotom plijeni i kao magnet privlači. Što turista dođe u Banjaluku prvo idu nju da obiđu. Pred njom je prava služba za doček: za žene su pripremili duge suknje, mahrame... ne dozvoljava se da se ta naša svetinja skrnavi i da se bez poštovanja i nepristojno odjeven u nju ulazi.

Oduševila me je informacija da Krajišnici ne zaboravljaju Ferhadiju i svoj glavni grad Bosanske Krajine. Sve ih više dolazi u Banju Luku da studira, dosta ih se tu i zapošljava i čujem žene se i udaju sa domaćim narodom. A u hizmetu prednjače Bužimljani. Svake hefte neki od njih dođu i budu u Banjaluci i po sedam dana, volontiraju oko Ferhadije, čiste je, održavaju, paze, čuvaju. I čim jedni odu drugi dođu i nastavljaju sa hizmetom. To me je prijatno iznenadilo da im Allah dž.š. ukabuli trud i obilno ih nagradi. Amin!

LJUTA KRAJINA: Draga naša lijepa Krajina. Sva je naša Bosna kao biser lijepa, al' Krajina je nenadmašna u svojoj raskošnoj ljepoti, dragulj krune biserne. Takve ljepote duše oko nikako se ne može nagledati. Kao da je insan kad u nju kroči u predsoblje Dženneta samog stigao. Zanesen se pogled polahko spusti i tiho, gotovo nečujno, insan punim srcem i plućima, elhamdulillah, izusti.



Posjetih malo Ključ, Bihać, Bosansku Krupu, Cazin... sve je elhamdulillah. Narod lijepo i solidno živi. Čini mi se dosta bolje nego u Banjaluci, a ipak skromnije u odnosu na Tešanj. Krajiške gradove odlikuje zavidna čistoća. Ljudi na to dobro paze i trude se da im gradovi odišu čistotom. Ne sjećam se da sam negdje uz put vidio papire, najlon kese, otpad ili bilo kakvo smeće. Toga u Krajini nema. S pravom se ponose i na svoje rijeke, koje su bistre, čiste, obala pokošenih, sredjenih... Una je jedna i jedina, prelijepa, po njoj u ovim vrelim augustovskim danima plove čamci, a sa gradskog mosta se mogu vidjeti jata riba kako bezbrižno plivaju uokolo. Na desetine je i divljih pataka koje se brčkaju Unskim brzacima. Jedna prirodna idila.

Uglavnom, omladina pokazuje znake napretka, poboljšanja, zdravih razmišljanja. Stariji ovako i onako. Nisu baš optimistični. Kažu, taman što se naviknu na svoj ustaljeni skromni život eto ti dijaspore koja ih uzbihuzuri. Prije su ljudi vodili računa i kad imaju da to na grub način ne pokazuju i na taj način ne povrjeđuju one koji manje imaju. A danas je obrnuto, vole da se ‘pušu’, napadno pokazuju i dokazuju i tako i ne svjesno ljudima zulum čine i tegobe im u duši stvaraju. Ljute se i na omladinu što odugovlače sa udajom i ženidbom. Kaže jedna ljuta Krajiškinja, ja se do 25-te i udala i petero djece rodila, a moj se sin na jedvite jade u 27-oj oženi. Jedva sam ga natjerala. A ovom drugom sam dala rok: do Nove godine ću mu kuhati, prati, spremati, a poslije nema više, nek vidi kako je, pa bom nek se ženi. A momak samo odmahuje glavom i vice, eh mati mati...

Bio sam u par džamija na namazu, ezan se proučio regularno ali da Enes i ja ne dođosmo čini mi se da bi hodža sam u džamiji klanjao. A u jednoj kao da je i hodža došao kad je iz kuće vidio nas da smo stali pred džamijsko dvorište pa eto onda i njega. I tako opet smo samo nas trojica klanjali. Ako Bog da, ići će to nabolje, iako ne izgleda tako, biće, siguran sam, osjeti se u zraku.