Admir F. BEGANOVIĆ: A šta očekivati od čovjeka koji u svom američkom rahatluku sa balkona galami “ne valja ništa”; šta očekivati od bolesnika koji u svom paničnom egocentrizmu piše to što piše. Čak i u njegovom okruženju kruže glasine kako im “šef vijagru kreditom kupuje”. U svom ciničnom i drskom projektu rušenja Bosne Borogovac izvozi plastificiranu maglu a još mu niko nije rekao da je topla voda davno izmišljena. Misleći da je došlo njegovih pet minuta, Borogovac ne vidi da mu je stao sat.

Oduvijek sam se čudio ljudima kojima matematika „ide od ruke“. Valjda zbog toga što meni nije išla ni od digitrona, i danas „zapnem“ kada pokušam dobiti rezultat na 7x8. A možda sva ta mržnja prema brojevima (osim brojanja para) izvire od Milice koja mi je predavala „nebeski predmet“ (njen izraz) i stalnog ponavljanja da je „matematika život“. Znala je govoriti na časovima: “I kada se pogledate u ogledalo i to je matematika; sve je matematika“.

Naravno da se šalim kada spomenuh tablicu množenja, ali daleko je od šale da sam volio taj predmet. Moj prijatelj Bojan nakon srednje škole „ode u matematičare“ i na drugoj godini „skidao je cipele na pješačkom prelazu“ a mi mu šeretski pjevali pjesmu: „Blago onom ko rano poludi“.
Danas je Bojan u Americi profesor na „tamo-nekom“ univerzitetu, a ja i dalje posmatram život. Tamam sam neko jutro obrijao desnu stranu lica i gledajući se u ogledalu razmišljam kakvi bi insani bili sa jednom (ne)obrijanom stranom glave, kad me trznu poruka. Na displeju piše: Bojan-Amerika.
„Kralju, da li pratiš ovaj „Bosanski kongres“ na čijem je čelu doktor matematičar Muhamed Borogovac?“ U poruci je još što-šta pisalo, ali nije vrijedno pomena.
Ne zamjeram Bojanu što ništa ne konta osim matematike, od takve je japije stvoren, otišao u Ameriku davne 1989. i još konta da je Kardelj živ.
A vidim da se zapalio za priču šizofrenika Borogovca koji matematički precizno pljuje po svima koji su se borili za Bosnu. Borogovac godinama izviđačko-diverzantskim metodama okuplja oko sebe plaćenike, bolesnike, izdajnike koji, skupa sa njim, turaju nos „đe mu mjesto nije“.
Nije se Borogovac „oteo kontroli“ kada pljuje po braniocima Bosne. Ne valja mu niko (osim nekog), ne valjaju mu ni političke ni policijske ni vjerske ni vojne poglavice. Pljujući po njima pljuje po šehidima, po stećcima, po Gradaščeviću, po Kulinu, po fratrima, po džamijama, po crkvama, po onom svetom što se Bosna zove. Početak pamfleta „Bosanskog kongresa“ glasi:

Šta je to Bosanski kongres?

Bosanski kongres je organizacija građana Bosne Hercegovine koji se bore za Bosnu i Hercegovinu onakvu kakva je definisana u njenom posljednjem legalnom Ustavu donesenom 1974./90. i onakvu kakva je izglasana od naroda na Referendumu o nezavisnosti 1. marta 1992. Po tom Ustavu Bošnjaci su imali pravo živjeti na cijeloj teritoriji BiH. To pravo im je oduzeto u posljednjih desetak godina zahvaljujući raznim Izetbegovićevim potpisima, uključujući i Daytonske. U tom Ustavu su definisane bh regije i opštine, i Bosanski kongres ne priznaje niti Republiku Srpsku, niti Herceg Bosnu, niti ostale zločinačke tvorevine dogovorene od izdajnika iz našeg naroda…

A šta očekivati od čovjeka koji u svom američkom rahatluku sa balkona galami “ne valja ništa”, šta očekivati od bolesnika koji u svom paničnom egocentrizmu piše to piše. Čak i u njegovom okruženju kruže glasine kako im “šef vijagru kreditom kupuje”. U svom ciničnom i drskom projektu rušenja Bosne Borogovac izvozi plastificiranu maglu a još mu niko nije rekao da je topla voda davno izmišljena. Misleći da je došlo njegovih pet minuta Borogovac ne vidi da mu je stao sat.

Kad bi moj Bojan znao da svaki tekst Borogovca mora ići na “hemijsko čišćenje” i da je svako njegovo pljuvanje po braniocima Bosne “konzerva lošeg paprikaša” drugačije bi mislio.

A šta očekivati od čovjeka koji u svom američkom rahatluku sa balkona galami “ne valja ništa”, šta očekivati od bolesnika koji u svom paničnom egocentrizmu piše to piše. Čak i u njegovom okruženju kruže glasine kako im “šef vijagru kreditom kupuje”.
U svom ciničnom i drskom projektu rušenja Bosne Borogovac izvozi plastificiranu maglu a još mu niko nije rekao da je topla voda davno izmišljena. Misleći da je došlo njegovih pet minuta Borogovac ne vidi da mu je stao sat.
Sa slomljenim osmijehom na licu Borogovac piše da će Bosna propasti ako na predstojećim izborima ne bude izabran njegov pulen (pokušah mu ime napisati al’ mi tastatura štuca).
Neće Borogovac odustati od svoje “misije”, neće odustati, mada sumnjam da zna zašto je i počeo. Mogu ga zamisliti kako svako jutro pred ogledalom repetira osmijeh i razmišlja “šta danas o Bosni napisati, koga danas napasti”. Da je samo manje maštovit i lažan možda bih se i nakanio da pročitam nešto od onoga što napiše ali nakon druge priče prošla me volja. Tačno je da sam nekad volio bajke ali to je nekad bilo.
Laž može biti matematički precizna ali joj brzo spadnu zagrade. I znam da će Borogovac svako jutro pred onom staklenom površinom koja pravilno odbija svjetlost a kojoj je neko nekad “nadio” ime OGLEDALO smišljati nove laži i spletke. Ali ne mogu znati da li će jednom kada stane pred ogledalo u njemu ugledati divljaštvo.
Plitki ljudi najviše dave…
Odgovorih Bojanu: “Ne znam o kome mi pišeš ‘jednačino moja’ ali po tvojoj traumatičnoj histeriji osjetim da je sva ta priča o tom “Bosanskom kongresu” i o tom Borogovcu matematički plitka”.
I jeste plitka, Boga mi. TALKING POINTS - 0 bodova.
Ja to onako, matematički.