Ovih dana nad Sandžakom se nadvila tama,
okomile se na nju krvoločne hijene,
hoće njegov komad u bezcjenje.
Nisu nama braćo ovi tuđi krivi,
Koliko ''naši'' nemarni mu'mini.
Htjeli bi Sandžak pred njima da puzi,
Kao sluškinja vladaru svome samo da služi.
Sjedi! Lezi! Dođi! Donesi!
Žele da im budemo kao psi,
tako njihova šejtanska pamet glasi!
Ali znajte dobro hijene,
Teško je On za vas breme,
nije On lak zalogaj,
teško ćete proći Njegov prag,
teško ćete ući u Njegov trag.
Počastio je Njega Allah hafizima,
Allahovim muhadisima, dobrim Kujevićima,
časnim Kalačom, dostojanstvenim biračom.
Zar vam nije svjedok gordi muftija,
koji kada s Peštera progovori,
glas mu svuda zavijori.
Vidite li insani da Ibrahim VIDI,
Allah je svjedok da postoje skrivene niti..
Čuli ste kad Harun piše – njegovo ime teško se briše.
Što mislite, ova petina – nije li to družina fina?
Kad god se spomenu ova naša časna braća,
na Islam me to podjeća, i njemu me vraća.

Vet jom siptar,
Esmin Frljučkaj