Admir F. BEGANOVIĆ: Tuga povremeno zaspi u Bosni ali tuga ima lagan san, .... u Bosni. Sve nas čeka ista sudbina prije ili kasnije. Kako se kome digne u Srbiji može te optužiti da si mu tetku silov'o, da si mu ujaka zakl'o, da si mu strica strelj'o. Više ima pererčina na onim paradama, više Bošnjaka na Cecinim koncertima, nego što će ih ikad biti na protestima kada nekog našeg gaziju uhapse. Al', eto....TO je Bosna. Moj Oriću, neka ti je Bog na pomoći. Tvoji su digli ruke od tebe. Nisam Ti al' sam Ti, nisam Naser al' sam Naser...

...I tako krenula moja nana na put. Nikada u svom životu nije „dobacila“ ni do Mostara a eto sada u svoj pozni vakat dođe joj da ide u Beograd. Voljela je Tita, ma kako to sada izgledalo „novokomponovanim“, voljala na jedan svoj poseban način. Klanjala, postila ali i komšije voljela. Snijeg joj je uvijek mirisao na jorgovan... „nije zima što je zima“, tako bi govorila. Elem, na granici pokaza nana pasoš a uniformisani parader strogog lica reče joj da je mora privesti.
Zašto sine? - pita nana.

Nano, vi ste bili u ratu 1992. u Sarajevu. Ovdje imam prijavu od Vašeg komšije Milana da ste vojnicima takozvane Bosne i Hercegovine pravili pitu u više navrata, da ste jednom čaršav dali za zavoje, da ste kleli Srbiju i Miloševića, da ste...

Jesam sine, tačno je valla, ne valja dušu griješiti al' kako to Milan zna kad je '92 odleprš'o na Pale, pa onda bez redova pred ambasadama dokaskao do Bijeljine i na kraju „marševskim korakom“ do Beograda. Kako zna?
Eh, i nana svašta pita.....

Obična, ali zvanična lažovčina iz Begiša grada što se vabi tužiocem i to državnim mora ispuniti bonus. Mora izjednačiti žtrvu i agresora. Nana bila u ratu, hapsi je, nek' se malo zakuha pa ću je pustiti, moram je pustiti. Nema veze što nam se svijet smije, samo hapsi. Zli i loši se privlače istom, jakom gravitacijom. A Srbija puna i jednih i drugih barem kada je Bosna u pitanju.
Uhapsiše i Nasera. Svi čekaju da se ja oglasim, stižu mi poruke - AFB što ti šutiš?
A, šta da napišem kukala mi nana, šta da „naškrabam“ što već nije naškrabano?
Da istažujem, već istraženo, da govorim, već ispričano, ....uvijek ima nešto novo ali......KOME?
Ima u Bosni „istražitelja“, puno...
Doktor Votson minus Šerlok Holms i dobijete taxistu iz Novog Pazara. Upoznah ga neki dan i odmah ga stavih na dno svoje biografije.
To su oni što tajno hvale muftiju Zukorlića a javno glasaju za Ljajića (20 eura nije malo na današnji vakat); to su oni što tajno hvale Sefera Halilovića i „kapu mu skidaju“ a javno su uz „prve i pravedne“ koje vele da je htio general vojni puč izvršiti; to su oni kojima više puta uzastopno nije polazilo za rukom i glavom da se ispišu sa spiska licemjernih; to su oni koji bi „uveli“ renesansu u malaksalu Bosnu „na prodaju“; to su oni... ma jebat ih, ko su da su ali tu su....



I veli „genije“ da je Naser gazija, da Srbiji ne treba novi belaj i sramota ali... Naser je kriminalac...
Ma, bravo Bošnjače- velim mu ja.
Kako te mati pametnog rodi, ti bi i nju koja te rodila prod'o za kesu makarona.
Pa vidiš da se „naši“ nisu oglasili, država šuti... – veli on meni.
I tu mi začepi usta.
Zaveza jezik.
Blokira mozak.
Šta je to sa Bosnom?
Oni krili Mladića i ponosili se (i ponose se i danas) što je pobio Srebrenicu, oni krili Radovana što je aminov'o svaku granatu ispaljenu na djecu Sarajeva, zaklinju se i danas u Arkana i prave mit o njemu da je živ, u Arkana koji je blagosilij'o svaki nož nad vratom Bošnjaka, oni.....
A mi.....?????
Bosno moja pređi na drugoga. Danas Naser, sutra Naser....
A Bosna šuti i uživa na Poljinama.
Tuga povremeno zaspi u Bosni ali tuga ima lagan san, .... u Bosni.
Sve nas čeka ista sudbina prije ili kasnije. Kako se kome digne u Srbiji može te optužiti da si mu tetku silov'o, da si mu ujaka zakl'o, da si mu strica strelj'o. Više ima pererčina na onim paradama, više Bošnjaka na Cecinim koncertima, nego što će ih ikad biti na protestima kada nekog našeg gaziju uhapse.
Al', eto....TO je Bosna.
Moj Oriću, neka ti je Bog na pomoći. Tvoji su digli ruke od tebe.
Nisam Ti al' sam Ti, nisam Naser al' sam Naser...