Selam alejkumu brate,



Evo sestra ti piše onako, mada zna da ti nećeš ovo pismo nikada pročitati. Već duže vrijeme vrzma mi se po glavi da ti par redova sastavim ali sve me nešto ometa i sve mi nešto ne da, pa pravo da ti velim dragi brate bila sam tu na izgled suludu ideju izbila iz glave. Opet nešta se mislim šta insan zna more biti da će neki plemeniti melek čitati ove riječi i dostaviti ih. Ha ja, nisu meleći smotani ko poštari pa da jedno pismo po hevtu nosaju i da opet pogriješe adresu.

Ja sam ti brate dobro, jedino me prsa stežu kad te se sjetim, a ostalo je dobro, hvala dragom Bogu.
Završila sam mnogo posla i planiram mnogo toga lijepog a šta će od svega ispasti jedino dragi Allah zna.
Pravo da ti kažem Selma mi se udala, ima sina Jusufa i kćerku Merjem, maša’Allah, ko biser su! I njen hairlija je, maša’Allah, dobar insan. Njih dvoje, bore se rade kako znaju i umiju, podižu evlad u duhu islamske i bošnjačke tradicije. Njegov babo, znaš, tamo je kod tebe.

Zet Ismet ti je, Allah ga poživio, plaho fin insan. Teško mi brate što se na ovom svijetu nećete upoznati a mnogo slične naravi imate.
I ostali su plaho fini.
Brat je nešto bio hasta i već je u penziji, k’o i obično i tandrlja nešto oko kuće, a sestra eno je u Hodžićima bere maline i povazdan tako do iftara.
Znaš Ramazan je, posti se.
Snaha Aiša radi povazdan ko mrav je vrijedna. Mirzana i Aldijans su isto dobro. Mirzana je u Beču takva joj sudbina da ode daleko od nas, ali i ona i tvoj unuk Imran su dobro. Imaju sa sobom insana koji je mnogo dobar, nemoj da se brineš.
I Aldijana je, maša’Allah, pogolema, more biti da ti je neko i rek’o da se udala prije starije sestre, i ona ima sina Davuda. Bože dragi kakva su im samo lijepa imena dale. Kau da im puno nedostaješ. I Aldijana ima hairli insana, nemoj ni za njom da brineš. Valahi oba unuka liče na tebe...

Voljela bih dragi brate da i ti meni možeš kazat’ kako je kod tebe, a opet nešto kontam možda je i bolje što nemereš, jer kaže hodža, naš bratić Aldin, da se šehidima plaho zavidi na stepenu, a ne valja zaviditi nikome jer more insan iz zavisnosti svašta da uradi.

Sanjam te često, ali ti se lika poslije sna ne sjećam. Nikome ne govorim što plačem kad ustanem, jer se bojim bratu i sestri šta da ne bude. Mame nemamo, ona je za tobom od tuge preselila, godinu iza tebe kad smo te ukopali u šehidsko mezarje...
Pisat ću ti opet kad budem snage smogla ....