Misliš li ti, Dodik, da smo mi poltroni Srbije, kao što si ti, pa da ćemo kleknuti ispred nje na koljena? Među nama ima mnoštvo onih koji se samo Bogu klanjaju. Takvi poštuju ljude, bez obzira koje su rase, nacije, vjerskog opredjeljenja. Takvi ljudi se ne boje ljudi, nego Boga (kad pogriješe). Takvi ljudi vole ljude i žele svakom čovjeku da uspije na putu otkrivanja sreće. Oni mrze rat, ali ako budu napadnuti – odbrambeni rat je za njih svetinja.

AJŠA ČIŠIJA: Ti si, Dodik, bosanski Srbin, ili Bosanac. To je jedina istina, koja ujedno potvrđuje istinu da si ti protivnik istine kad tvrdiš suprotno. Svejedno, tvoja država je Bosna i Hercegovina. Ako je mrziš – imaš pravo da je napustiš. BiH nije Srbija, te s toga ne sanjaj više lažne snove o kojima pričaš glasno, ili … ćuti o njima i čekaj da ti Bog “zbog tvoje dobrote ispuni tvoje snove o zreloj jabuci što uskače u tvoje krilo. Samo da jabuka ne istruhne, prije nego spadne s grane, iliti bude zagrižena. A i ako se to ne desi, desiće se ogrizak. Jabuka je da se pojede, nije li tako?!

Portal Vijesti.ba objavio je još jednu od Dodikovih bruka: - “Garantujem nezavisna Srpska će nam pasti u krilo kao zrela jabuka” (13.11.2017., rubrika Politika).

A mi, BiH građani koje su tvorci RS protjerali iz Bosanske Krajine, a familije im pomorili što genocidom, što psihičkom i fizičkom torturom, mu poručujemo: Neće ti, Dodik, kako tvrdiš, nezavisna Srpska pasti u krilo kao zrela jabuka. To zato što je Bosna i Hercegovina Bosna i Hercegovina, a nije Srbija – pa da se po Zemlji Srbiji zove. Bogom se Velikim kunemo, jer znamo da je Bog Pravedan, da si ti, Dodik, zelen kad misliš da države rastu na grani. Poručujemo ti samo da je bolji vrabac u ruci, nego golub na grani. A podsjećamo te i na to koliko si nečovjek: tvrdiš da, citiram: “narod se mora osloboditi tog stereotipa da stranci ovdje mogu da rade šta hoće a da mi moramo da slušamo. Ja sam to raščistio još 2006. kada sam postao premijer”. A ko si ti, Dodik, meni – starosjediocu Bosanske Gradiške?! Pa ti si meni veći stranac od međunarodne zajednice, a komšije smo bili. Ti meni ote moje pravo, i još o tome ponosno govoriš, sram te bilo! Proklinjem te suzom mojih umrlih roditelja, i njihovih roditelja, djedova… Jel’ to oni nisu bili jednako vrijedni kao Srbi? Jel’ to Srbija ima pravo, kao što kažeš, da joj Republika Srpska bude najvažnije nacionalno pitanje, citiram te opet: “… najvažnije nacionalno pitanje Srbije je Republika Srpska”. Treba li Sandžak biti najvažnije nacionalno pitanje Bosne i Hercegovine? Ne zaboravi da je Sandžak bio autonomna pokrajina (kao i Vojvodina) u vrijeme kad smo haman ja i ti bili “osnovci”, a RS nikad nije bila zacrtana na karti BiH. Nikad do ovog rata, a zacrtana je krvlju nesrba, njihovom smrću i progonom, jer su kreatori Srpske znali da taj projekat ima samo tu alternativu. ALI, NE ZABORAVI DODIK, DA SRBI NISU VEĆINSKI NAROD U BOSNI I HERCEGOVINI! Ne zaboravi da je BiH SUVERENA DRŽAVA! Ne zaboravi ni to da će BiH BITI GRAĐANSKA DRŽAVA JEDNAKOPRAVNIH ljudi. DRŽAVA SVIH SVOJIH STANOVNIKA – KOJA ĆE IM GARANTOVATI ista PRAVA, SVIMA. SVAKOM POJEDINCU. Biće tako, jer tako je ispravno. Ne zaboravi, Dodik, da je tvoja politika bila uzrokom nesreće mnogih poštenih Srba. Ljudi, Dodik. Shvatićeš ti, Dodik, najvjerovatnije kasno, da jedino što u životu vrijedi jeste BITI ČOVJEK, sa svim epitetima koji ga određuju. Niko od ljudi neće biti uskraćen tog saznanja. Od Boga se ne mora iskati pravda jer ON JE PRAVEDAN, i pravdi je sve podredio. Saznaćeš i ti to. Put pravde je počesto dug, ali zato je susret s njom za pravedne najljepša satisfakcija i stimulans za strpljivost i u budućnosti. Pravda je čudo: potrebno joj je vrijeme da iskristališe događaje, da bi tako mogla otvorenošću i iskrenošću svojom zablistati u oku svakog normalnog posmatrača: pomoći mu da shvati smisao života i besmisao njegove negacije.

Ti, Dodik, kažeš: “Naša priča je autentična”, i da se RS sa Katalonijom porediti ne može. Ko biva Katalonija je lažna, a RS istinska tvorevina, ili šta?! U čemu je tvoja autentičnost?! U laganju?! Znaš li ti šta je autentičnost?! Kažeš da, citiram te opetovano: ”Imamo sve elemente državnosti – teritoriju, efektivnu vlast i narod koji to želi. Bili smo i jesmo država”. Koju teritoriju imaš, Dodik: tvoju, moju ili našu? Pod “našu” mislim na sve narode koji su tu živjeli, pa ih vi uklonili, sve osim Srba i šake onih koji su tu da bi potvrdili to pravilo vaše. Dalje, koji efekat ostavljaš ti u toj tvojoj efektivnoj vlasti?! Da se povratnicima komšijama truju krave da “pocrkaju”?! Koji to narod želi tu nemoguću državu?! Onaj kome je dozvoljeno da ostane, a ostali?! To ti je isto kao kad čovjek izbaci ženu i djecu iz kuće koju su gradili i njeni roditelji i ona (na svojoj zemlji), a i njegovi roditelji, a on? On je razgrađuje. Ti si, Dodik, bosanski Srbin, ili Bosanac. To je jedina istina, koja ujedno potvrđuje istinu da si ti protivnik istine kad tvrdiš suprotno. Svejedno, tvoja država je Bosna i Hercegovina. Ako je mrziš – imaš pravo da je napustiš. BiH nije Srbija, te s toga ne sanjaj više lažne snove o kojima pričaš glasno, ili … ćuti o njima i čekaj da ti Bog “zbog tvoje dobrote ispuni tvoje snove o zreloj jabuci što uskače u tvoje krilo. Samo da jabuka ne istruhne, prije nego spadne s grane, iliti bude zagrižena. A i ako se to ne desi, desiće se ogrizak. Jabuka je da se pojede, nije li tako?!

Milorade, čime garantuješ kad garantuješ da će RS biti država? Svojim životom?! Svojom smrću?! Svojom nepravdom prema svom i drugim uklonjenim narodima?! Milorade, ti ćeš biti samo sugrađanin drugima (isto kao i ja što sam protjerana iz tvog komšiluka, a vratiću se uskoro – u pravo vrijeme, sa potomcima) u našoj zajedničkoj građanskoj BiH. Ona će biti zajednica ljudi. A neljudi DABOGDA pocrkali od muke svi. Tako mora, Dodik! I tako je dobro, Dodik.
Ne tepaj ti više državi BiH: “jabuko moja”, ne zovi je u krilo. Država se ne stavlja u krilo, ona je ta koja svojim građanima okrilje daje.

Ti kažeš da sanjaš i vjeruješ da će RS biti država nezavisna. Kažeš da je BiH neodrživa, a kažeš i da kada bi se RS danas izdvojila da vi (ne znam na koga misliš) ne biste imali NI JEDAN PROBLEM DA ŽIVITE KAO SAMOSTALNA DRŽAVA. Kako sam sebe negiraš neposredno poslije te izjave (u sljedećoj rečenici koju izgovaraš): “… a da ne padne ni jedna glava”. Znači znaš da bi padale glave, znaš da biste imali problem da živite kao nezavisna država. Vi bi imali problem prije toga, te s toga priča o nezavisnoj državi ne stoji, jer taj problem otjelovljen u nama koje ste isključili iz naših života na i u našoj zemlji nikada ne možete riješiti tako što ćete zažmiriti na oba oka. “Bez nas ništa”, tvoja je izreka, a zaboravljaš na prava drugih. To je licemjerje.

RS je “STVORENA JUČE” na nepravdi. Mi (koji nismo “vaše” pristaše) smo vaša stvarnost: i u prošlosti (u kojoj ste ljudstvo pod noge stavili), i u sadašnjosti ( da vam ukazujemo na pogubnost postupaka vaših), a bićemo i u budućnosti (da vam pomognemo da se vratite ljudskim vrijednostima). A dotle, sram te bilo, Dodik! I sve one koji tako kao ti misle. Sram vas bilo za sve patnje koje nedužnim ljudima prirediste. Haram vam bila svaka suza kojoj ste vi bili uzrokom: majke za djetetom, djeteta za majkom, ocem ili obadvoma, mužem, ocem, bratom, sestrom, didom, nanom … Haram ti, Dodik, sloboda koju uživaš, a drugima je ne daš. Haram ti sloboda i položaj koji uživaš na uštrb ubijenih i prognanih nesrba. Ima Bog, Dodik, a nebeskih naroda nema, ali zato ima dobrih ljudi (čitaj: vjernika, onih koji vjeruju u istinu) iz svih naroda. Ti nisi iz grupe istinoljubaca.

Bog je htio da nas ima različitih i naredio nam je da se upoznajemo da bismo proširivali perspektive razlučivanja, razvrstavanja i na koncu spoznali vrijednost pravilnog vrednovanja. Da dođemo do najljepše spoznaje iz tih susreta: čovjek s čovjekom, ljudi s ljudima. Dakle, naređeno nam je da budemo ljudi.

Misliš li ti, Dodik, da smo mi poltroni Srbije, kao što si ti, pa da ćemo kleknuti ispred nje na koljena? Među nama ima mnoštvo onih koji se samo Bogu klanjaju. Takvi poštuju ljude, bez obzira koje su rase, nacije, vjerskog opredjeljenja. Takvi ljudi se ne boje ljudi, nego Boga (kad pogriješe). Takvi ljudi vole ljude i žele svakom čovjeku da uspije na putu otkrivanja sreće. Oni mrze rat, ali ako budu napadnuti – odbrambeni rat je za njih svetinja. Oni neće tuđe, a halale od svoga samo ono što dobrovoljno daju. Budi siguran da je Bosna i Hercegovina ono što se ne poklanja. Ona je tu da dobrodošlicu svim dobronamjernima ukaže, a zlonanamjernost strpljivo podnosi i bilježi. “Sve do jednom”, izreka je starobosanska.