Komentari citalaca
Molimo Vas da procitate pravilnik o postavljanju komentara
NAŠ SAN I NJIHOVA JAVA
Autor: Jusuf Trbić
Objavljeno: 26. March 2015. 20:03:59
Postavljanje komentara na priloge je trenutno suspendovano.
— huso75000 (2015-03-30 11:32:16)
autoru
dobar prilog...
.Vrli Jusufe cestitam pisati pisati i samo pisati ali kome....
....DVADESET GENERACIJA SH FASISTA JE ODGOJENO U bOSNI NA ISTOM PROGRAMU, PROTIV BOSNJACKE DJECE I BOSNE...zALOSNO JE STA SU NA TOM ISTOM JUGOSLOVENSKOM 2ANTIFASISTICKOM sh PROGRAMU2 OD NASIH AUTORA PRIPREMLJENA BOSNJACKA PA I BOSANSKA DJECA ZA KLANJE...BAS KAO NASE GENERACIJE....IDOLI NASOJ DJECI SU IDOLI NASI...STADIONE PUNE JOS BRENE COLE BREGE I DRUGA BAGRA....
mITERAN JE REKAO DA "SRBI NAROD BEZ VJERE REDA I ZAKONA STO CE RECI SVETOSAVSKI TERORISTI A MI ...MI SMO KUKAVICE ILI NEZNALICE JER NE IMENUJEMO STVARI KAKVE SU I JESU....ms...
— djerzelezalija (2015-03-27 00:56:50)
Potresla me ova istina, jer sam jednim dijeelom bio svjedok nekih deshavanja iz ove istinite price g. Trbica....
Nije valjda da je g. Trbic poceo da vjeruje vuku pa ga je strpao u ovu istinitu pricu...:((
Nikad od vuka nije moglo niti moze biti janje...
Vratise me ove recenice u april 92-e kad sam napisao i ove stihove da ostane zapisan taj zao vakat.
Kobni april 1992-ge
Bio je april,
hiljadu devet stotina devedeset druge
dodjoše neki smrdljivi jadni "ljudi" zli,
oteše nam sve što biješe naše,
livade, kuce, fabrike i pruge.
Govoriše da u Bosni ima,
slobode, sunca, neba, vode i hljeba
samo za neke "ljude" druge.
Ubiše tada, vise od stotine hiljada
naših nedužnih Bošnjaka,
sad je u Bosni i Hercegovini
tuge puna skoro kuca svaka.
I još toliko osta teških invalida,
neko je ostao bez ruku,
neko bez nogu,
a neko bez ocnoga vida.
Dok ocevi i majke naše
za scerima i sinovima svojim,
nepresušne i gorke suze liju,
dželati smrdljivi do grla uprljani
nevinom bošnjackom krvlju,
sad po pecinama se kriju..
A bijahu jadni srpski "junaci"
nad nevinim i dobrim Bošnjanima našim
moram napisati ovo,
da se opet novim generacijama
zlo ne ponovi,
toga se najvše plašim.
Pitaju me da li mrzim...?
Suvisno pitanje je to,
nikada ljude mrzio nisam,
al' uvjek cu u ime Boga mrziti one
što na zemlji cine nered i zlo.
Pita me sin moj mali:
"jeli babo, ko su ti dželati..?
Evo pišem o njima sine,
kad porasteš naucit ceš
i to sine moraš znati,
da je od njihove krvnicke ruke
vise od stotinu hiljada nevinih Bošnjaka
doživjelo teške smrtne muke.
Nekom su zaklali brata,
nekom sina i šcerku,
nekom sestru
a nekom baabu i majku.
Zato te molim sine moj
da nikad ne zaboraviš
prolivenu bošnjacku krv, suze i znoj...!
