I pepeo sa vulkana Eyjafjallajokulla nas je zaobišao. Poklopio čitavu Evropu i paralizirao je, a do nas ne dokuči. Kao da i pepeo zna da još nismo u Evropi.
Pepeo dođe, ali opasnost još ne prođe. Sitne čestice vulkanske prašine posebno su opasne za osjetljive avionske motore. Oblak vulkanskog pepela nije vidljiv sa Zemlje jer lebdi na visini od 6 do 11 kilometara, ali stručnjaci kažu da bi, budući da avioni lete baš na tim visinama, čestice pepela prodirale u motore aviona i zaustavljale njihov rad ili izazivale oštećenja.



U početku je to izgledalo kao scenario za dobar naučno fantastični horor film. Vulkan je izbio na Islandu, a oblaci vulkanske prašine raširili se i poklopili dobar dio Evrope. Ljudi gledaju prema nebu. Ne vidi se ništa. Nebo plavo kakvo i uvjek i nakon duge zime i lijepo ko nikad do sada. Ali jedan nevidljivi monster, kao vanzemaljska sila, kao Alien, kao demon bez ruku i nogu, pokazao je nama modernim običnim ljudima, šta smo i ko smo. Protiv snage i moći prirode, mi smo jedno obično ništa. Evropom inače lete avioni po planu, koji je tačan do u minut. A od petka ni jedan avion u sjevernoj i srednjoj Evropi nije poletio. Koliko će to tako trajati, još se ne zna, niti iko može sa sigurnošću reći, a niti preuzeti odgovornost na sebe, pa dozvoliti letove. Ljudi u Evropi su navikli na tačnost. Ravnaju se po avionima, zakazuju sastanke sa kraja na kraj Evrope u skladu sa avionskim redom vožnje. A ako jedan avion kasni, ne daj bože samo pet minuta, putnici već postaju uzrujani. Čitav život funkcioniše i zasniva se samo na tačnosti. Nikad do sada širom Evrope nije viđeno toliko bespomoćnih ljudi. Čak je i njemačka kancelarka Merkelova trebala tri duga dana da se iz Amerike nekako dokotrlja do Berlina. Mnogi državnici nisu ni uspjeli otići na sahranu, u avionskoj nesreći poginulog poljskog predsjednika. Evropom putuju fudbalske ekipe autobusima i vozovima, kako bi na vrijeme stigle na zakazane utakmice. Stotine hiljada građana, koji su se htjeli vratiti sa ferija avionom, ostali su na zemlji.

A šta bi bilo, kad bi crni oblak stvarno bio neki Alien i neka vanzemaljska opasnost po zemljinu kuglu. Kad je za nekoliko dana samo jedan crni oblak ovako paralizovao čitav život, bolje je i ne pretpostavljati šta bi se dešavalo u takvom nekakvom slučaju. Ako bi to tako i bilo, onda bi se samo moglo poručiti: Spašavaj se ko može.
A gdje smo mi u svemu ovome. Kao i u dosta slučajeva do sada, pomislimo samo: to se dešava tamo negdje, nekome drugome. Nas se to previše ni ne tiče. Mi svakako ne možemo nikuda.