Bosnjaci.Net - Najcitaniji Web Magazin Bosnjaka u Bosni i Hercegovini i Dijaspori
ICTY analiza
Naslovna  |  Arhiva  |  Pretraga  |  Redakcija  |  O Bosnjaci.Net  |  Kontakt  |  Bosniaks.Net English

Kolumne

DODATNE NADLEŽNOSTI SU SLOVO DEJTONSKOG SPORAZUMA
Autor: Akademik dr. Suad Kurtćehajić
Objavljeno: 08. September 2019. 16:09:56

AKADEMIK PROF. DR. SUAD KURTĆEHAJIĆ: Odredbe o dodatnim nadležnostima države Bosne i Hercegovine sadržane u članu III stav 5. Ustava Bosne i Hercegovine mogle bi anulirati gotovo sve nedostatke Dejtonskog sporazuma i omogućiti integraciju države Bosne i Hercegovine i njeno kvalitetno uključenje u porodicu evropskih država
Jedina osoba u pravnom smislu koja može dati tumačenje ove odredbe i proširiti nadležnosti koje pripadaju državi Bosni i Hercegovini je Visoki predstavnik kojem slovom Dejtona ne treba ničiji mandat da to uradi i koji ima sva potrebna ovlašćenja da realizuje mogućnosti navedene odredbe.


U svjetlu Dodikovih izjava koji neprekidno ponavlja mantru da je on za izvorni Dejtonski sporazum, odnosno slovo Dejtona i da prihvata Bosnu i Hercegovinu utemeljenu slovom Dejtona, ali da je za njega neprihvatljivo ono što su uradili visoki predstavnici koji su, prema njegovom mišljenju, oteli entitetske nadležnosti, prebacujući ih na nivo države Bosne i Hercegovine, te da će na Parlamentranoj skupštini entiteta Republika Srpska preispitati i vratiti entitetima te nadležnosti, začuđujuće je da mu niko od naših dobro plaćenih političara kao i intelektualnog, prije svega bošnjačkog establišmenta, kao najodgovornijeg za opstanak i sudbinu Bosne i Hercegovine, ne odgovori na stručan način.
Zato je važno istaći sljedeće činjenice:

Istina je da u članu III stav 1. stoji da su sljedeća pitanja nadležnost institucija BiH:
a) vanjska politika,
b) spoljnotrgovinska politika,
c) carinska politika,
d) monetarna politika, kao što je predviđeno članom VII,
e) finansiranje institucija i plaćanje međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine,
f) imigracija, izbjeglice i azil,
g) provođenje međunarodnih i međuentitetskih politika i regulacija krivičnih propisa,uključujući i odnose sa Interpolom,
h) uspostavljanje i funkcionirane zajedničkih i međunarodnih komunikacija,
i) regulisanje međuentitetskog transporta,
j) kontrola zračnog prometa.

Entitetima su u nadležnost članom III stavom 3. date sve vladine funkcije i moći koje nisu izričito date u ovom ustavu institucijama Bosne i Hercegovine. Ovo bi na prvi pogled značilo da sve ostalo osim ovih deset taksativno navedenih nadležnosti pripadaju entitetima.
Međutim u članu III koji govori o nadležnostima i odnosima između institucija Bosne i Hercegovine i entiteta u stavu 5. utvrđene su i dodatne nadležnosti Bosne i Hercegovine. Dodatne nadležnosti su osmišljene kao najvažniji mehanizam integracije Bosne i Hercegovine.

U tom članu i stavu stoji:
- „Bosna i Hercegovina će preuzeti nadležnost za takva pitanja o kojima se entiteti slože; koje su u skladu sa Aneksima 5-8. Opšteg okvirnog sporazuma; ili koje su potrebne da se očuva suverenitet, teritorijalni integritet, politička nezavisnost i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine, u skladu sa raspodjelom odgovornosti među institucijama Bosne i Hercegovine. Dodatne institucije mogu biti uspostavljene prema potrebi kako bi vršile ove nadležnosti.”


Nažalost, iako ova odredba predstavlja slovo a ne duh Dejtona, Dodik se ponaša kao da ova odredba uopšte ne postoji.

Također nijedan Visoki predstavnik od 1995. godine do danas nije dao tumačenje ove odredbe. Istina pojedini visoki predstavnici posebno Ešdaun i Petrič su koristili mogućnosti navedene odredbe kako bi otklonili blokade u donošenju zakona i nametnuli svojim odlukama zakone koji su imali integrirajuću ulogu za Bosnu i Hercegovinu.

Slovom Dejtona predviđeno je u prvom dijelu ove odredbe da će Bosna i Hercegovina preuzeti nadležnost za sva pitanja o kojima se entiteti slože. Iako bi teorijski entiteti sve svoje ovlasti mogli prebaciti na državu Bosnu i Hercegovinu u sadašnjim konstalacijama odnosa i snaga bilo kakvo prenošenje nadležnosti sa entiteta na državu izgleda nerealno posebno zbog politike manjeg entiteta u kojem zasada preovladavaju snage koje priželjkuju podjelu Bosne i Hercegovine.

Međutim dodatne nadležnosti ne zavise samo od saglasnosti entiteta, jer u daljem tekstu odredbe stoji da će Bosna i Hercegovina preuzeti nadležnost i za takva pitanja koja su u skladu sa Aneksom 5.-8. Shodno tome posebno se izdvajaju pitanja koja su izuzetno važna i regulisana su Aneksima 6 i 7 a odnose se na ljudska prava te povratak izbjeglih i raseljenih lica. Ovom odredbom ta pitanja su slovom Dejtona data u nadležnost državi Bosni i Hercegovini. Ni ovaj dio odredbe o dodatnim nadležnostima nije realiziran.

Najvažniji dio odredbe o dodatnim nadležnostima čija bi striktna implementacija omogućila integraciju države Bosne i Hercegovine i oslabila moć entiteta jeste da će Bosna i Hercegovina preuzeti nadležnosti koje su potrebne da se očuva suverenitet, teritorijalni integritet, političku nezavisnost i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine.


Visoki predstavnik je krajnji tumač civilnog dijela Dejtonskog sporazuma: VALENTIN INZKO


Pošto je formulacija postavljena u formi pravnog standarda odnosno nedovoljno određenog pojma potrebno je dati odgovor na pitanje šta sve treba dati u nadležnost državi Bosni i Hercegovini da bi se očuvala njena suverenost, njen teritorijalni integritet, politička nezavisnost kao i međunarodni subjektivitet. Koje bi nadležnosti zadovoljile ovu formulaciju. Odgovor na ovo pitanje može dati samo Visoki predstavnik, jer u Aneksu 10 koji govori o Civilnoj implementaciji Mirovnog sporazuma u članu V određeno da je Visoki predstavnik konačni organ na terenu vezano za tumačenje ovog sporazuma o implementaciji mirovnog rješenja.
Imajući u vidu formulaciju sadržanu u ovom dijelu odredbe člana III, stava 5. Visoki predstavnik bi mogao da prenese na državnu razinu policiju, obrazovanje, zdravstvo, nauku, kulturu i sport kao i sve drugo za što on procijeni da je potrebno da se očuva suverenitet, teritorijalni integritet, političku nezavisnost i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine i zato mu nije potrebna nikakva saglasnost entiteta.

Ako imamo u vidu da je u Aneksu 10 u članu I stav 1. predviđena obaveza strana pored ostalog i u pogledu uspostavljanja političkih i ustavnih institucija u BiH, te da je u stavu 2. istog člana predviđeno imenovanje Visokog predstavnika kako bi pomogao i mobilizirao sve što je potrebno da bi se realizirao civilni aspekt Dejtonskog sporazuma onda je potrebno istaći da uspostava institucija države Bosne i Hercegovine predstavlja jedan od njegovih najvažnijih segmenata. Međutim proces uspostavljanja institucija Bosne i Hercegovine nije okončan sve dok se ne protumači i ne primijeni odredba o dodatnim nadležnostima kojima bi se proširila nadležnost institucija Bosne i Hercegovine u kapacitetu koji je potreban shodno članu III. stav 5. da se očuva njena suverenost, teritorijalni integritet, politička nezavisnost i međunarodnopravni subjektivitet Bosne i Hercegovine te pored taksativno navedenih nadležnosti države Bosne i Hercegovine predviđenih u članu III st 1. odredile i nadležnosti koje bi bile obuhvaćene formulacijom iz člana III stav 5.

Odredbe o dodatnim nadležnostima države Bosne i Hercegovine sadržane u članu III stav 5. Ustava Bosne i Hercegovine mogle bi anulirati gotovo sve nedostatke Dejtonskog sporazuma i omogućiti integraciju države Bosne i Hercegovine i njeno kvalitetno uključenje u porodicu evropskih država.

Jedina osoba u pravnom smislu koja može dati tumačenje ove odredbe i proširiti nadležnosti koje pripadaju državi Bosni i Hercegovini je Visoki predstavnik kojem slovom Dejtona ne treba ničiji mandat da to uradi i koji ima sva potrebna ovlašćenja da realizuje mogućnosti navedene odredbe.

Visoki predstavnik se ne može zaklanjati u pogledu ove mogućnosti ni iza koga. Ne može se pozivati na nedostatak političke volje vodećih zemalja svijeta. Ne može se pozivati ni na nedostatak podrške Vijeća za implementaciju mira jer to tijelo nije predviđeno Dejtonskim sporazumom. Ono je oformljeno pred potpisivanje Dejtonskog sporazuma u Parizu da bude u funkciji i pomoći Visokog predstavnika a ne da mu bude nadređeno.

SAD i Evropska Unija bi mogle stati u kraj destruktivnoj politici Milorada Dodika i pomoći Bosni i Hercegovini tako što bi preko svojih političkih predstavnika aktualizirali odredbe o dodatnim nadležnostima države Bosne i Hercegovine sadržane u članu III. stav 5. Dejtonskog ustava te insistirali da se Visoki predstavnik kao krajnji tumač civilnog dijela Dejtonskog sporazuma odredi prema njima i da tumačenje navedenih odredbi te iskoristi nevjerovatnu mogućnost koju sadržina ovih odredbi ima u pravcu jačanja institucija države Bosne i Hercegvine. Time bi Bosna i Hercegovina pored taksativno navedenih nadležnosti koje su određene članom III Ustava Bosne i Hercegovine i nadležnosti koje su ustanovili prethodnici današnjeg Visokog predstavnika dobila i druge nadležnosti potebne da bi ona mogla funkcionisala kao država u punom kapacitetu.



Ostali prilozi:
» MOJA ČESTITKA REISU-L-ULEMI HUSEJNU EF. KAVAZOVIĆU
Dr. Mustafa Cerić, reisu-l-ulema (1993 - 2012) | 18. October 2019 16:38
» MORALNI PAD NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST
Zijad Bećirević | 17. October 2019 14:39
» MORALNI SUNOVRAT NOBELOVOG KOMITETA
Emir Ramić | 15. October 2019 17:34
» “MOSTARSKA DEPONIJA SMRTI”
Prof. dr. Ahmed Džubur | 11. October 2019 21:35
» PETER HANDKE NOBELOVAC
Šemso Agović | 11. October 2019 15:17
» “NOBELOVA”, AL’ SRAMOTNA NAGRADA ZA BESTIDNOG HANDKEA – NEGATORA GENOCIDA
Dr. Mustafa Cerić, reisu-l-ulema (1993 - 2012) | 11. October 2019 14:39
» KOSOVO: IZBORI ZA PROMIJENU SISTEMA VRIJEDNOSTI
Albinot Maloku | 10. October 2019 17:30
» DRAGA MOJA BOSNO I HERCEGOVINO, EVO JA TI HALALIM
Said Šteta | 03. October 2019 14:02
» ARAPI SA „ALUMINIJAŠIMA“ U KRIMINALNOM KOLU
Mr. Milan Jovičić | 03. October 2019 14:01
» MOSTARIZACIJA FEDERACIJE I BLOKADA DRŽAVE
Džebrail Bajramović | 27. September 2019 20:45
» DVADESET GODINA VOJNOG MUFTIJSTVA: ČAST I PONOS JEDNOG IDENTITETA
Dr. Mustafa Cerić, reisu-l-ulema (1993 - 2012) | 26. September 2019 13:16
» OSTAVKA JE HRABAR POTEZ ZA ONE KOJI VOLE BOSNU I HERCEGOVINU
Eset Muračević | 25. September 2019 15:19
» PARLAMETARCI, POLITIČARI I POLITIKANTI
Avdo Metjahić | 24. September 2019 01:55
» DODIK SA SVOJIM PAPCIMA U BEOGRADU
Mr. Milan Jovičić | 22. September 2019 20:50
» KO SU GARANTI A KO SVJEDOCI DEJTONSKOG MIROVNOG SPORAZUMA???
Zijad Bećirević | 22. September 2019 20:38
Ostali prilozi istog autora:
» LAŽNA DRŽAVA REPUBLIKA SRPSKA
11. January 2019 16:25