Autor: Šemso Agović

Tako je Šerbo spreman u isti mah ustvrditi da je Njegoš veliki pjesnik, ali mu etika ne valja i s njim se zato ne može u Evropu. A kako može biti pjesnik velik, ako mu etika ne valja? Ali, to je naš Šerbo.

ŠEMSO AGOVIĆ: Neki prastrah u kostima tih ojađenih ljudi dovodi ih do toga da jedan običan apel o prepotrebnom uklanjanju ideološko-vjerskih pamfleta iz škola – koji je btw u ovom slučaju još i opravdan, legalan i legitiman –, doživljavaju kao agresiju na Crnu Goru i njeno društvo, njenu miltietičnost i multikonfesionalnost, njen mir i stabilnost.

Apel skupine bošnjačkih naučnih institucija iz SAD-a, Kanade, BiH i Slovenije, da se iz školskih programa uklone Gorski vijenac i Peščanik izazvao je pravi talas straha i panike među pojedinim bošnjačkim institucijama i pojedincima. U Crnoj Gori i u dijaspori. Džaba ti njima objašnjavaš da zbog tog apela neće biti nikakve odmazde niti nove istrage »poturica«. Nastalo je pravo utrkivanje u »kontranapadu« na podnosioce apela, ali i besomučna samoodbrana u stilu – ne, mi nismo učesnici! Neki prastrah u kostima tih ojađenih ljudi dovodi ih do toga da jedan običan apel o prepotrebnom uklanjanju ideološko-vjerskih pamfleta iz škola – koji je btw u ovom slučaju još i opravdan, legalan i legitiman –, doživljavaju kao agresiju na Crnu Goru i njeno društvo, njenu miltietičnost i multikonfesionalnost, njen mir i stabilnost. To je napad, kažu oni, na onu Crnu Goru, za koju su se oni junački borili na referendumu dvije hiljade i ne znam koje, i izglasali je baš ovakvu, po svom ćeifu. I sad bi neko – ne samo da je sruši, već da njih same predstavi kao rušitelje. Aman, aman, ljudi, je li to moguće!

Iz čitave plejade »pobunjenika« – zbog uštede vašeg vremena –, navest ćemo samo reakciju Bošnjačkog vijeća u Crnoj Gori i nezaobilaznog u ovim slučajevima prof. dr. Šerba Rastodera.

Bošnjačko vijeće na čelu sa Mirsadom Džudževićem optužuje crnogorske medije zbog podmetačine da je i ono potpisnik strašnog apela, ističući pritom svoju totalnu lojalnost vladajućem režimu Crne Gore, a mi im u potpunosti vjerujemo, jer znamo da za tako nešto nisu sposobni, ama ni u snu. Jedino im ne vjerujemo da »Bošnjačko vijeće predstavlja krovnu instituciju svih Bošnjaka u Crnoj Gori«, kako tvrde, ali to nije sada toliko važno.

MIRSAD DŽUDŽOVIĆ: Bošnjačko vijeće predstavlja krovnu instituciju svih Bošnjaka u Crnoj Gori

Za crnogorske medije je svakako najatraktivniji i najpopularniji između svih akademika i naučnika upravo prof. dr. Šerbo Rastoder; o njega se otimaju novinari i snimatelji uvijek kad se treba izjasniti oko Njegoša i (ovaj put) Kiša. Ali ne zato što on nešto o tome zna, već zato što su njegove izjave u vezi te teme i spektakularne, i šokantne, i kontradiktorne, ukratko zabavne, a to je ono što privlači novinare zbog samopromocije svojih medija. Tako je Šerbo spreman u isti mah ustvrditi da je Njegoš veliki pjesnik, ali mu etika ne valja i s njim se zato ne može u Evropu. A kako može biti pjesnik velik, ako mu etika ne valja? Ali, to je naš Šerbo.

Kao pripadnik grupe Bošnjaka, koje su zahvatili strah i panika zbog apela , Šerbo zahtjev Bošnjaka iz dijaspore vidi kao inicijativu koja iritira javnost i ne vodi dobru.

PPROF DR. ŠERBO RASTODER: Aman, ja-Rabi, odakle Kiš s Njegošem?

"Ja mislim da je taj zahtjev grub, nepromišljen i da nema osnova. Ja kao neko ko je pokušao da problematizuje način čitanja Njegoša u tome nijesam uspio, ali nikada ne bih predložio da se zabrani Njegoš. Jedno je kritičko čitanje pisca a drugo njegova zabrana. Za mene je iznenađenje da je uz Njegoša pridodat Kiš", kaže Šerbo.

Šerbo je, dakle, »pokušao da problematizuje način čitanja Njegoša«. Način čitanja? Nejse, i to je naš Šerbo.

To, da on nikada ne bi predložio zabranu Njegoša shvatamo. Šerbo, pak.

Šerbo se ne snalazi baš dobro na klizavom poetsko-književnom tlu, ali to njemu ne smeta da se uhvati mikrofona i provaljuje. On prostodušno priznaje da se našao u čudilu otkud Kiš uz Njegoša, iako je to normalno ako ne čitaš ništa. Ali, to je naš Šerbo.

Specijalno za njega objavljujemo dio Peščanika, kako bismo mu pomogli da izađe iz čudila:

Danilo Kiš
Peščanik
(odlomak)
»Svinje su najmanje izbirljive od svih životinja. Nema sumnje, to je znao i Muhamed, jednako kao i jevrejski proroci-higijeničari. Tako, jednog dana sedeo je mladi Muhamed i gledao kako svinja jede neku užasno prljavu stvar: rastrzala je lešinu ili jela truli krompir, nalik na ljudski izmet. Tada, zasićen svinjskim pečenjem kojim beše nedavno napunio svoj burag, Muhamed poče da povraća, jer se priseti da je ono što je jeo bilo krmeće meso. Brzo strpa prst u usta, kao pijanci, i ispovraća se u pesak kraj mora. Onda pohita kući i unese u zakonik što ga je tada pisao, i koji će kasnije nazvati Kuranom: ne jedite svinju, jer ćete povraćati.
Fanatik svoj slučaj pretvara u sveto pravilo, u zakon, u zapovest Božju. Istorija religijâ (zabrane i tabui, košer itd.) jeste krajnja konsekvenca pojedinačnog iskustva. De gustibus: tu vrstu estetizirajuće demokratičnosti fanatici ne priznaju. Svoj sopstveni ukus proglašavaju jedino mogućnim, kanonskim ukusom. Ista je stvar i sa zabranom alkohola. Muhamed se napio, povraćao. Pošto je počeo suviše da brblja, zapetljavajući jezikom dok je izgovarao poruke koje su mu stizale s neba, svetac se, po naređenju saveta mudraca, odreče alkohola. Ali vernici i dalje piju, stoka kao stoka, a njemu teku bale niz usta, niz svetu njegovu bradu. Onda odlazi u svoju kolibu i sanja kako mu Bog naređuje da prenese ljudima Njegovu poruku: vino je greh. Prospite vino u more, a pijance bacite zajedno s buradima u talase. Neka bude tako. Srećom, nijedan se prorok nije sećao ukusa majčinog mleka.
Inače...

Pisac koji je ničim izazvan perom širio mržnju prema islamu i Poslaniku a.s.