Ase leže hiljade dušah bosanskih,
Na svojoj zemlji, plemenitoj, bosanskoj.

A ne leži im se.

Ne usmrti ih grom ni divlja zvir,
Nit utopi rični vir.

Ne zgiboše na tudjoj zemlji,
Već na rodnoj grudi otaca im i didova,
I didovih didova.

Ne zgiboše od strile i tudjinskog mača,
Već od pogane ruke komšijske.

Blagosloven bio ko zastane,
Pročita i zamisli se.

Proklet bio ko zaboravio!

V’lipom al' tužnom misecu srpnju,
Godine gospodnje 1995,
u lipoj zemlji srebrenoj.