I nije čudo što Vojin Mijatović, lukavo, zamaskirano – kako to rade opasne službe, pa tako i BIA, skreće fokus sa činjenice da su na Sarajevo Film Festivalu promovisani Draža Mihailović i njegova četnička struktura. Ne tvrdim da je ovo oko dešavanja produkt BIA-e, ali Vojin jeste. Dakle, on se bavi direktorom Festivala, stavljajući akcenat na njegovo ime. Vojin opet Bošnjacima implicira fašizam, kao da narod kritikuje organizatore Festivala samo zato što je direktor Jovan. Čak i da su neki zbog tog imena vrijeđali – što osuđujem – sada to nije bitno. Nametnuti ministar ne govori o činjenici da je taj direktor ili neko od organizatora, dozvolio da četnici slavodobitno i kao humanisti uđu u Sarajevo, a nakon što nisu uspjeli 2. maja 1992. godine pa ni svih dana opsade. Nisko. Srećom, Bošnjaci imaju snažne strukture koje ovu operaciju vide i mogu je osujetiti. Po Vojinu, ali i onom bivšem novinaru koji je više tekstova napisao protiv branitelja Republike Bosne i Hercegovine nego protiv agresora, centar afere nije film „Heroji Halijarda“, nego tamo neki sporedni komentari o nečijem imenu. Vidite li akciju prebacivanja pažnje sa filma na neke minorne komentare na društvenim mrežama? Očigledno je to. Vidimo to. Nećete uspjeti inša-Allah.

Vojin je patetisao spominjući Handžar diviziju. Tvrdi da potomcima njenih članova smeta njegova ekavica. Sadunjava podvala, nije baš lahko izbjeći je. Ne smeta nikome ekavica, mi smo to dokazali, bezbroj puta u 600 i više godina islama u našoj, našoj Bosni (i Hercegovini). Ne smeta nam, bili naši preci u Handžar diviziji ili ne. Nama smeta ono što se kaže, pa bilo rečeno bilo kojim izgovorom. Kada smo već kod potomaka, treba reći da je Vojin direktni potomak Dobrivoja Mijatovića koji je gradio entitet za jedan narod – srpski. Vojinov otac Dobrivoje je devedesetih imao istu značku kao i Draža - kokardu. Vjerovatno i zbog ovoga nametnuti ministar ne spominje suludost promocije filma o onima koji su imali iste oznake kao njegov otac. I Vojinov prvi politički izbor je nosio Mladićeva obilježja – Saša Grbić. To je onaj što je uništo probosanski blok u Rs-u. Mi, koji smo branili domovinu Bosnu i Hercegovinu, te hiljade šehida i palih boraca, osujetili smo tada i Radovana i Dobrivoja. Tako ćemo i Vojina i Sašu.

Potresna su saopštenja iz Srbije. Govore da su organizatorima slali materijale. Čak i da su se nadležnim sa SFF-a dopali pa su priželjkivali da pomognu završetak filma, a što bi vodilo ka razmatranju njegovog prikazivanja. Može biti da to nije istina. Ako nije, ostaje činjenica da je SFF dao slobodan prolaz kompaniji koja producira pročetničke filmove, ali i filmadžijama koji su poznati po afirmiranju ovih zločinačkih ideologija i njihovih vojnih izdanaka. Ako su tačni navodi iz Srbije, oštro treba kazniti takve izdajnike u Sarajevu.

Ova djelovanja imaju i svoju političku organizacionu jedinicu. I Naša stranka obrće stvari. Kažu da su glasovi pobune protiv afirmacije četništva na SFF-u „organizovani napad“. To je ona stranka čije članove, izuzev nekolicine izuzetaka, nećete vidjeti na obilježavanjima godišnjica tragedija ili časnih pobjeda Armije Republike Bosne i Hercegovine. Kada im nisu bitna podsjećanja na agresorske masakre i zlodjela, zar da im bude bitno što nas vrijeđa „kultura“ iz Srbije kojoj oni izražavaju dobrodošlicu u Sarajevo!?